Пред 12. по реду "Шидско културно лето"

За релативно кратак животни век просечног човека, период од 12 година није ни мало безначајан. Као што за дванаест година новорођенче стигне пред врата пубертета, тако и овај, са пуним правом названи Фестивал, поносно гази своје 12—то лето на радост Шиђана различитих генерација, музичких укуса и склоности.

Те 2005.године пред нама је било још једно учмало лето, без догађаја и садржаја било које врсте. Није тако било само у Шиду већ и у готово свим местима сличним њему а и у, Бога ми, много већим местима и градовима.

Систем је функционисао тако да ако сте хтели да погледате неки концерт, свеједно, рок или народне музике, морали сте ићи или у Нови Сад или у Београд. На десетине генерација су свој први додир са звуком, обичајима и атмосфером неког концерта имале тек када би отишли на факултете или каквим другим послом у велике градове.

Ухвативши се у коштац са проблемом, схватио сам да није у питању новац јер за концерте домаћих бендова и не треба много новца. Чак шта више, и локални бендови су имали проблем јер практично сем у појединим андерграунд кафићима нису имали где, како и коме да представе свој рад и свој музички сензибилитет.

За један концерт потребно је неколико ствари: бенд, плакат, бина, озвучење, расвета и тонац. Плакат смо лако направили, озвучење смо купили, стара бина још из времена „Штафета младости“ одлично је послужила као и неколико праисторијских рефлектора скинутих са тавана Биоскопа. На срећу, тонца смо имали међу запосленима као и неколико бендова орних да праше у свом граду пред својим фановима без икакве материјалне надокнаде. И шоу је могао да почне.

Тих пет дана позног лета 2005. године су значајни због једног: тада смо стидљиво најавили да се не миримо са таквим системом и да не пристајемо на поделу на „престонице“ и провинцију, бар када је о култури (у различитим њеним видовима) реч. То смо доказали већ следеће 2006.године а 2007. изградњом трга и изнајмљивањем прве професионалне бине на месец дана коначно смо уобличили најдужи музички фестивал у Србији који слично функционише свих наредних година до дана данашњих.

Изградњом трајне летње наткривене позорнице и ширење круга учесника и ван шидског атара током свих ових година учинили су то да су готово све важније групе и извођачи, како поп, рок тако и народне музике имали по један или више концерата на шидском Тргу културе. И нису у питању концерти као концерти, музичке приредбе саме по себи, већ је за време Културног лета и цео град живљи, жагор са корзоа је бучнији а право је задовољство бити домаћин било ком госту тих дана јер има и где да се поведе и шта да му се покаже.

Корист имају и трговине, угоститељи а највише грађани. Оно што недостаје свему томе је још бољи маркетинг и на томе и Културно образовни центар али и Туристичка организација општине Шид треба да раде наредних година како би привукли што више људи из окружења да тих дана буду гости нашег града.

Ове године „Културно лето“ ће трајати 28 дана и за то време ће бити одржано 28 квалитетних концерата. Одговорно тврдим да сличног примера фестивала те врсте нећете наћи у земљи Србији. Зато Шиђани, спремите се за 23. јул када почиње овогодишња музичка бајка. Ко иде на море нека се до тада врати, ко студира нек до тада очисти годину, ко ради нек тих дана узме годишњи, ко жели да зове госте нек их зове тада...

Видимо се на "Тргу културе"!

Срђан Малешевић, директор Културно образовног центра у Шиду