Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

24 Фебруар 2017

Сигурност после много година

Председник општине Шид Предраг Вуковић, јуче је потписао уговоре са четири избегличке породице, на основу којих ће свакој бити купљена кућа за 1,15 милиона динара, а добиће и по 180.000 динара за неопходне ствари.

Средства у укупном износу за куће достижу цифру од 5,32 милиона, а обезбедио их је Комесаријат за избеглице и миграције, док је локална самоуправа испунила свој део обавеза.

- Сада смо потписали уговоре са четири породице које су добиле куће. Међутим, акција Комесаријата за избеглице и миграције још увек траје. До краја маја потписаћемо уговоре са још 20 породица. Локална самоуправа је за сваку кућу уложила по 300.000 динара. Циљ нам је да свака породица у шидској општини добије кров над главом. Тако ће постати животно сигурни, а у плану је и да запослимо што више људи.

Своје утиске након потписивања уговора пренела је Босиљка Гајанин, најстарија добитница куће:
- Избегла сам из Борова са сином, снајом и двоје унучади пре 26 година. Становали смо у Вашици и у том селу смо и одабрали кућу коју сада чекамо да исплатимо. Иако сам у годинама осећам се лакше и боље, јер припадам српском народу у општини Шид. Хвала свима који су нам помогли.

Драган Спасић, са супругом и три сина дошао је са Косова и Метохије у Адашевце, где ће и наставити да живи, али у својој кући:
- За мене је овај поклон највећа радост у животу. Још једном вам хвала на разумевању, јер сте ме прихватили као грађанина шидске општине. Синови расту, одрастају, али овога пута у наССОј кући. Сада има смисла да породица прави некакве планове, сада можемо имати идеју како да остваримо бољи живот.

Избеглица из Пакраца, Сузана Петровић са супругом и двоје деце у Шиду је, каже, нашла не само мир већ и разумевање људи, али и до данас неостварену жељу која се зове кућа. - Од данас више нисмо бескућници, већ срећни људи са двоје деце и из Шида не идемо никуд. Ако ће у Србији бити нових радних места, биће и у Шиду. Зато вам хвала што смо добили храброст и што ћемо реализовати  наше жеље. Ви сте нам пружили шансу, а то је најважније  - рекла је Сузана Петровић.

О даљој процедури у куповини кућа, повереник Комесаријата за за избеглице и миграције Ивица Јовић каже да су уговором већ регулисани односи општине Шид, продавца и корисника. Следи овера уговора код нотара, а на уплату новца се не чека дуго.

Кад храстови падају

Јован Балић дошао је из Подравске Слатине 1998. године са породицом у Моровић, где се селио из стана у стан због високих кирија и лоших услова:
- Радим у Шумарији Моровић као секач. Рачунао сам ко зна колико пута, да ли ја могу зарадити толико пара да исхраним породицу и да купим кућу. Никад то двоје нисам могао спојити. Када одем у шуму и онако љут размашем се тестером, храстови падају као бундеве.

Сумњао сам у све и сваког да ме кочи и да ми се не да, али нисам био у праву, дошао је мој дан који ми је донео животну сигурност. Нисам више мрзовољан, сваки дан ми је леп, желим да урадим све више и у томе и успевам – рекао нам је Јован, додајући речи захвалности надлежнима али и људима Моровића, који су га храбрили да издржи.

Д. Савичин

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

23 Фебруар 2017

Заједнички састанак представника општина Шид и Сремска Митровица, те Брода и Брчког из Републике Српске, одржан је у сали Скупштине општине Шид, у присуству представника Покрајине, Црвеног крста, полиције, предузећа „Воде Војводине” и „Шидине”. Реч је о пројекту прекограничне сарадње који финансира Европска унија под називом „Одговор на ванредну ситуацију – одмах”.

Носилац пројекта у Србији је Општина Шид, уз партнерство Сремске Митровице, а са друге стране носилац је Дистрикт Брчко и партнер Општина Брод. Вредност пројекта прелази милион евра, при чему сремске општине могу рачунати на 550.000 евра. Циљ пројекта је да се предупреде евентуална будућа дешавања, попут катастрофалних поплава које су задесиле обе стране.

- Обе стране ће кроз овај пројекат едуковати људе за брзо реаговање у ванредним ситуацијама. Кроз овакве састанке договорићемо се о заједничком, синхронизованом деловању, иако смо у две различите државе. Пројекат предвиђа и техничка решења, приступање евакуацији, приоритете деловања и друга решења која су нам недостајала – рекао нам је представник општине Шид Дејан Којић.

- Биће набављена опрема за људе у ванредним ситуацијама, ту су багери, утоваривачи, теренска возила које треба да добијемо из овог пројекта. Ту је и цистерна за питку воду, шатори за збрињавање поплављених породица, пумпе за избацивање воде, рефлектори, ронилачка одела, униформе за цивилну заштиту и друга опрема које ће служити Шиду и Сремској Митровици за заштиту људи и добара у ванредним околностима.

Локална самоуправа обавезна је да учествује с 15 одсто укупне вредности пројекта. Шид је један део обезбедио захваљујући покрајинским конкурсима.

Представник Града Сремска Митровица Томислав Јанковић каже да је важно што се на оваквим скуповима шире знања која ће бити пренета људима из месних заједница који су на терену први на удару.

У делегацији Дистрикта Брчко био је Дејан Чичава који каже да је овај пројекат од велике важности за локалне заједнице, које су због свог географског положаја изложене великом ризику од поплава. Сам рад на пројекту ће унапредити капацитете за реаговање у ванредним околностима, посебно кад је реч о цивилној заштити.Кроз учешће у пројекту свака од општина израдиће своје планове и програме за брзо реаговање у ванредним ситуацијама.

Д. Савичин

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

19 Фебруар 2017

Сремску винијаду организовала је по 22. пут Месна заједница Беркасово у сарадњи са општином Шид, Туристичком организацијом и КОЦ-ом. Узорци вина примани су месец дана, закључно са 14. фебруаром у подне, а стигли су из Срема, али и Брчког, Бијељине, Бањалуке, Винковаца, Славонског Брода, Товарника и Жупање.

Сортиране узорке у три категорије - бела, црвена и розе вина, оцењивала је стручна комисија у којој су били проф. др. Слободаном Јовићем из Београда, као председник, дипл. инж.Слободан Шапоња из Шида и др Александар Петровић из Београда. Оцењивано је 68 узорака, с тим да су домаћи произвођачи из Беркасова учествовали само у једној категорији.

У категорији белих вина била су 34 узрока, прво место освојио је Раде Комазец из Инђије, друго подрум „Косановић” Стара Пазова, треће место освојила је винарија „Брчко”. У категорији црвених вина било је 29 узорака. Прво место освојио је Влада Панајотовић из Београда, друго Славица Чолић из Товарника, а КБЦ освојили су треће место. У категорији розе вина прво место освојио је Драгомир Стаменковић из Пећинаца, друго Раде Комазец а треће Пеђа Митровић из Беркасова. Међу винарима из Беркасова најбољи су били бело вино Николе Савића и црвено Миодрага Митровића.

У хотелу „Далас” у Беркасову у вечерњим сатима проглашени су победници, уручене златне, сребрне и бронзане плакете.

По обичају улазак у виноград

Председник комисије за пријем узорака, члан Савета МЗ Митар Сабол подсећа на обичај да на светог Трифуна у овом селу председник месне заједнице освешта и симболично ореже лозу као кум. Тако је и овај пут садашњи председник МЗ Џон Фајфрић са свештеником Бојаном Цеткићем ушао у свој виноград.

Д. Савичин

Детаљи

Аутор: Дневник

Дневник

13 Фебруар 2017

Да су мигранти добро збринути у сва три прихватна центра у Шиду у то сумње нема. Код железничке станице смештено је 648 миграната, у мотелу Адашевци 1004, а на Принциповцу 364, тако да их укупно 2016 има угрејане собе и шаторе, по три оброка дневно и здравствене услуге, рекао је за „Дневник” др Крсто Куреш, директор шидског Дома здравља и координатор за здравствене услуге мигрантима.

Још у октобру прошле године почело је грејање просторија за мигранте, које и сад ради, тако да и они мигранти који спавају под шаторима имају грејање. Пред почетак зиме у сва три прихватна центра подељена је зимска одећа и одећа.

- Овде је смештена трећина свих избеглица и миграната у Србији. Уколико би се повећао број миграната у овим објектима, прекршили би се прописи о максималном броју људи за смештај и постали би пребукирани – каже др Куреш, који је, поред осталог и због ангажовања око миграната, добио највеће општинско признање -Шестодецембарску награду.

- Кад говоримо о здравственој заштити миграната, морам истаћи да смо у сваком прихватном центру формирали амбуланту. Оне раде од 8 - 24 сата у две смене, док Дом здравља покрива ноћну смену, за хитне случајеве и транспорт болесника за Сремску Митровицу или Београд – каже Крсто Куреш и подсећа да је од почетка мигрантске кризе кроз општину Шид прошло 800.000 миграната. Здравствене услуге наших лекара је тражило и добило до данас 80.500 миграната.

Са чиме се све суочавају здравствени радници Шида показује недавни случај када су четири амбулантне екипе указале помоћ и превезле даље мигранте који су се тешко опекли струјом у покушају да границу пређу у празним цистернама. Они нису били ни у једном од прихватних центара, али им је пружена неопходна помоћ.

Шидски Црвени крст је од почетка мигрантске кризе до 29. јануара делио оброке, а сада то на нов начин чини друга хуманитарна организација. По речима Душице Полетан, овдашњи Црвени крст ангажоваће се посебно око жена, деце и старијих особа у прихватним центрима, у којима има и деце без родитеља или пратиоца.

- Циљ нам је да их едукујемо заједно са осталом децом кроз програм о трговини људима, а покрећемо службу тражења сродника, повезивања породица. Ако се укаже потреба, укључићемо се и у дистрибуцију хране – каже Полетан.

Час певају, час се туку

Међу мигрантима у Шиду су припадници двадесетак нација од Монголије до Либерије, од Кубе до Бангладеша... Највише је Сиријаца и Авганистанаца. И поред отварања прихватног центра у Обреновцу, неки су још увек „на улици”, па сваких пет - шест дана возом из Београда стижу у Шид групе по десетак миграната, који не желе у прихватне центре. О себи не дају никакве информације, чак ни о земљи порекла, а склањају се у празне објекте, некадашња пољопривредна добра. Ложе шта стигну, певају, кажу људи из краја, а онда се туку, боду ножевима или покушавају да илегално пређу границу.

Д. Савичин