Општина Шид је крајем прошле године покренула процедуру прикључења регионалној депонији Срем-Мачва. Ова одлука је корак ближе ка решавању неусловне депоније на територији општине. Градска депонија је у надлежности ЈКП Стандард чији је један од приоритета у 2017. години управо се нађе решење за депонију на коју се годишње одложи чак 12 хиљада тона разног отпада.
Општинско веће претходно је утврдило предлог одлуке да Општина Шид иступи из ранијег споразума о сарадњи општина формирањем региона за управљање чврстим комуналним отпадом. Наиме, шидска општина је била део пројекта који је требало да заживи у Инђији. С обзиром да се то није десило, локална самоуправа је, у жељи да отпад буде лагерован на адекватан и еколошки прихватљив начин, одлучила да се прикључи пројекту регионалне депоније Срем Мачва. Један од разлога је и економска оправданост због њене близине.
Након Општинског већа предлог прикључења регионалној депонији Срем Мачва разматраће и одборници локалног парламента. У плану је да се током ове године створе технички услови за одвожење смећа са градске на регионалну депонију. Један од предуслова је изградња претоварне станице. На тај начин би се трајно решио проблем одлагања смећа са подручја шидске општине.
Показало се да је таква кухиња преко потребна овом градићу. Упоредо са монтирањем кухиње тада су адаптиране и просторије за потребе Комесаријата за избеглице и расељена лица и Црвеног крста Шид.
За потребе становника Шида ова кухиња дневно скува 380 оброка. Од тога 357 за Шиђане који долазе по ручак лично и 24 оброка за оне који због болести или старости не могу доћи, а станују у Шиду и околним селима - Беркасову, Соту, Гибарцу и Кукујевцима. Поред ових потреба у 18 насељених места шидске општине Црвени крст носи по један пакет средстава за хигијену, конзерви, шећера, по врећу брашна и друго.
Сваком кориснику уз пола литре куваног јела припада половина векне хлеба. Они којима се храна вози комбијем добијају дуплу порцију за два дана. Уторком и петком овде кувају пасуљ, за који корисници кажу да их подсећа на онај легендарни војнички са казана. Кува се и ђувеч, тестенине, пиринач, све са месом, кобасицама, димљеним костима и слично.
Д. Савичин
У трошној кући на крају улице Вука Караџића у Моловину последњих десет година живи Катица Ђурђевић са својом децом. Изродила их је четрнаесторо. Најмлађе има само две године, а најстарије 25 година и започело је самосталан живот. Услови у којима насмејани малишани проводе дане више су него скромни, али и тако мали свесни су шта желе.
Председник општине Шид Предраг Вуковић посетио је данас породицу Ђурђевић, уручио помоћ и обећао даљу брига од стране локалне самоуправе.
Породицу Ђурђевић обрадовала је данашња посета председника општине и допремљена помоћ у храни, одећи и средствима за хигијену. Самохрана мајка Катица свакодневно је суочена са пробелмом како да прехрани децу и обезбеди им макар најнужније.
Петоро деце из породице Ђурђевић иде за сада у школу, једно се спрема да школовање започне на јесен. Све трошкове треба да плате од скромне социјалне помоћи.
Чудесно животно путовање сликара Саве Шумановића (1896 - 1942) биће представљено вечерас од 19 сати у Спомен - збирци Павла Бељанског у Новом Саду, кроз разговор са кустосом о чувеном платну "Доручак на трави" и пројекцијом документарне емисије, а поводом годишњице рођења великог уметника.
За бурног живота који је провео у Београду, Земуну, Загребу, Шиду, али и Паризу, Шумановић је оставио богату уметничку заоставштину. У франсуској престоници учио је од чувеног Андреа Лота, а дружио се са Растком Петровићем, Модиљанијем и бројним уметницима.
У колекцији Павља Бељанског, поред "Доручка на трави", Шумановић је заступљен са још осам дела која представљају својеврстан преглед његовог стваралаштва.
Ипак, сигурно најпопуларније уметниково дело остаје "Пијана лађа", коју је у налету инспирације насликао за само седам дана и ноћи. Ово платно настало је у Паризу 1927. године, крајем Савиног другог боравка у француској престоници, а привукао је велику пажњу. Тада је први пут дело српског сликара стављено на насловну страну чувеног часописа за уметност.
Страна 31 од 231