Била је то једна од тема на недавном заседању Скупштине општине Шид, а одборници су износили различита мишљења о надлежности за проблем безбедности саобраћаја који се отежано одвија на тим прелазима. Закључено је да се локална самоуправа обрати ЈП „Железнице Србије” те ресорним покрајинским и републичким органима са захтевом да се пружни прелази уреде.
Када се крене од Шида према Моровићу или ауто-путу наилази се на стари колосек пруге Шид-Бијељина. Та пруга два пута пресеца међународни пут Товарник-Шид-ауто-пут и представља проблем за све возаче. Већ 17 година та пруга није у функцији, а иницијатива за ревитализацију пруге Шид – Бијељина није одмакла даље од опште сагласности да би било и потребно и корисно оживети овај правац.
На састанку у Бијељини, председници општина Шид и Бијељина, Никола Васић и Мића Мићић предочили су представницима „Железница Србије” аргументе у корист пројекта ревитализације ове пруге, и договорено је да се о томе потпише споразум. Указано је да би пруга осим путничког саобраћаја, имала значај за индустрију Републике Српске која би своје производе превозила железницом уместо камионима, док је председник општине Шид Никола Васић истакао потребу да се код ауто –пута, на Коридору 10, од ове пруге одвоји један колосек који ће ући у Индустријску зону општине Шид. И поред опште сагласности, није учињен корак даље у реализацији ове иницијативе.
У Шиду верују да би се оба питања - уређење пружних прелаза и ревитализација пруге Шид – Бијељина, дала брзо решити, да има добре воље код надлежних у „Железницама Србије”. Крпљење рупа између колосека на пружном прелазу Шид није велика инвестиција. Ревитализација пруге Шид-Бјељина није изградња нове пруге на тој релацији. Постоји колосек који је на овој прузи од Шида до реке Саве у прилично добром стању, а са друге стране Саве има један мали део где је тај колосек нарушен поплавама. Та би пруга, уз релативно мала средства, била поново у функцији.
Д. Савичин
Према њеним речима у прихватном центру Принциповац код Шида налази се око 350 људи који нису из наведених земаља, већ углавном из Марока. Они су у Србију ушли пре него што је граница затворена за мигранте из земаља у којима нема сукоба.
"Хрватска не жели да их прими, па они сада размишљају да ли да поднесу захтев за азил", рекла је Шуњић и додала да током протекле ноћи није било прилива миграната из Македоније, али су избеглице од јутрос поново почеле да пристижу.
ТАЊУГ/Сава Радовановић
Неке основне инфраструктурне потребе од којих зависи живот грађана годинама су занемариване у општини Шид, тако да је садашњој гарнитури у локалној самоуправи пало у задатак да решава и послове које је давно требало завршити. Довољно је рећи да у 21. веку четири фрушкогорска села немају водовод, а да мостови у Моровићу одкад су изграђени нису поправљани, те су и забрањени за саобраћај.
Коалиција која данас управља Шидом, предвођена Српском напредном странком покренула је питање водоснабдевања села Привина Глава, Бикић До, Сот и Моловин, избушени су ове године бунари који би својим капацитетом могли снабдевати сва четири села. О напорима да се обезбеде средства за реализацију кључних пројеката, за „Дневник” говори први човек шидске локалне самоуправе, председник општине Никола Васић:
- Општина Шид је 1. октобра ове године конкурисала на две стране. Када су у питању фрушкогорска села и решење текућих проблема око увођења водоводне мреже у сва четири села, конкурисали смо комплетном документацијом код Покрајинског секретаријата за пољопривреду, водопривиреду и шумарство. Укупно се кроз три пројекта тражи око 100 милиона динара. Са друге стране, Министарству за привреду Републике Србије обратили смо се да би се кренуло у реализацију другог капиталног пројекта. Реч је о поправци мостова у Моровићу, за коју нам је неопходно 65 милиона динара.
Мостови су у изузетно лошем стању, посебно сада, јер су и поред забране преко њих морали прелазити тешки камиони са приколицама у време лањске поплаве Јамене. Затражена средства неће бити довољна за укупне поправке мостова, јер по рангирању општина Шид спада у трећу категорију у смислу економске развијености, зато се очекује да ће се од потребних средстава вероватно добити само 70 одсто вредности инвестиције.
- Друга фаза поправке мостова по пројекту отвара могућност проширења коловозне траке на мостовима и размештање пешачких стаза са стране. Тако да то остаје за нека будућа времена када буде више средстава – истиче Васић и додаје да су предлоге да се уђе у ове инвестиционе захвате подржали коалициони партнери, Општинско веће и Скупштина општине.
- Упоредо се од јула ради на припреми за реконструкцију пруге Шид - Бјељина. Практично, потребно је преусмерити један део пруге у индустријску зону као посебан колосек у катастерској општини Адашевци. Тај посао не зависи од општина Шид и Бијељина. Планирали смо средства у буyету за те намене, али дошло је до застоја због промена у ЈП „Железнице Србије”, а и наш буyет се ове године не пуни како се очекивало. Очекујем ипак да ће у четвртом кварталу, а поготово идуће године, бити боље пуњење буyета - каже Васић.
- Општина је - наглашава Никола Васић - благовремено аплицирала на јавне конкурсе, па се надамо да ћемо и добити тражена средства из других нивоа власти и кренути у те послове које сви жељно очекујемо.
Општина има и обавезе да до краја године оправда средства која је добила од других нивоа власти као помоћ за санацију након поплаве у Јамени. Нешто што је општина урадила у вредности од четири милиона, није прихваћено као део одобрених средстава од укупно 30 милиона динара, па ће Шид за око три милиона асфалтирати Фрушкогорску улицу у најбржем могућем року и асфалтирати још 500 метара прикључног пута у Јамени.
- У сарадњи с „Војводинашумама” Општина је аплицирала за средства у пројекту прекограничне сарадње за иградњу асфалтног пута у дужини од три километра, тако да ће то бити прикључак пута кроз шуму од Јамене до Моровића. Уз то, до краја године планирамо и уређење атарских путева, али се одлаже осветљење бициклистичко-пешачке стазе Шид-Адашевци. Мораће да се понови јавна набавка јер је извођач који је добио посао одустао – наводи Никола Васић.
У току је реализација пројекта канализационе мреже за десет насељених места у општини Шид, што ће се радити до октобра идуће године. На седници Скупштине општине Шид ће се одржати ове седмице, биће направљен пресек, односно, видеће се шта се може завршити у овој години, а шта преусмерити на буyет 2016. Много тога, вели Васић, зависиће од тога да ли ће бити локалних и покрајинских избора.
На предстојећем заседању Скупштине општине разматраће се и Локални акциони план, као стратешки документ који се односи унапређење положаја избеглих, интерно расељених лица и повратника по основу Споразума о реадмисији. Формиран је и Савет за управљање миграцијама и трајна решења чији је председник Ивица Јовић, повереник за избегла лица и миграције у општини Шид.
Врата установе од националног значаја Галерије „Сава Шумановић” у Шиду сада су затворена, јер је у току поправка паркета. Овогодишњи програми, које је видело преко 6.000 посетилаца, завршени су двама изузетним догађајима. Реч је о гостујућој изложби Галерије Матице српске „Добровић, Шумановић, Коњовић, Шупут – Европски контексти”, којом је потврђена изузетно успешна сарадња две угледне установе. Други велики догађај био је плесни перформанс „Игра Саве Шумановића- Берачице”, који је реализован у сарадњи са Институтом за уметничку игру из Београда. Сликарево дело оживљено је на сасвим савремен начин кроз савремене медије и приступе у аутентичном окружењу, изложбеном простору Галерије.
- Следеће године навршава се 120 година од рођења Саве Шумановића. У знаку те годишњице биће и програми које сада осмишљавамо. Како је сликар рођен на самом почетку године, 22. јануара, потребно је већ сад све испланирати и припремити се да достојанствено обележимо годишњицу - каже директорка Галерије Весна Буројевић. - Галерија има велике планове, пре свега усмерене на анализе уметничког фонда, у припреми је монографија „Купачице“, објављивање још неколико важних и занимљивих публикација које би биле пропраћене одговарајућим тематским изложбама из сопственог уметничког фонда. Установа редовно конкурише на конкурсима које расписује Министрство културе и информисања и Покрајински секретаријат за културу и информисање, успешно реализује пројекте и има одличну сарадњу са локалном самоуправом. Сви заједно, уз велики труд, залагање и ентузијазам целог колектива допринели су да Галерија слика „Сава Шумановић“ постане запажена установа културе.
- Настављен је континуирани рад на рестаурацији и конзервацији слика, побољшани су микроклиматски услови јер је стаклени простор везног ходника покривен лимом, а на кровне прозоре великог изложбеног простора постављена је заштитна фолија. У току је израда пројектне документације за реконструкцију адаптацију и доградњу Галерије – наводи Весна Буројевић.
Прошло је тачно 166 година од оснивања првог, како се тада звало, читалишта у Шиду. Чланови су заједно набављали новине, књиге, састајали се, читали и културно уздизали. Читалишта нису била државне установе, већ су била препуштена залагању малог броја људи, па ипак, временом су постала најпосећенија места, доступна свима. Временом читалишта су прерасла у јавне библиотеке, а мисију обједињавања образовних и духовних вредности наставља и данас Народна библиотека „Симеон Пишчевић”, са 45.000 књига.
Директорка Славица Варничић истиче да се ова установа прилагођава новом иноформационом добу. У новосаграђеној згради библиотеке је интернет сала, а ту је смештена и археолошка завичајна збирка.
- Деценију и по издавали смо часопис за културу „Шидина”, а уз мали прекид надамо се наставку његовог излажења – каже Славица Варничић. Ових дана библиотека и друге шидске културне установе интензивно припремају „Вишњићеве дане”, манифестацију која ће се 30. октобра одржати у селу Вишњићеву и у Шиду.
Врло захтевне послове 24 сата сваког дана од отварања алтернативног прелаза за мигранте Беркасово – Бапска, успешно обавља више од 20 волонтера шидског Црвеног крста. Они раде у две смене по 12 сати - рекла нам је Душица Полетан, извршилац за прихват избеглица и административно техничке послове.
Једно време били су на самом граничном прелазу, а затим су повучени као и аутобуси који довозе мигранте. Ситуација се мења из сата у сат, па се деси да током целе ноћи поделе више од 1000 ланч пакета, а онда само за пар јутарњих сати 800.
- Пакет хране за мигранте садржи заправо једнодневни оброк. У њему је једна векна хлеба, једна конзерва туњевине, сардине и две мале конзерве мармеладе. Уз то добију и две флаше воде. Када мигранти виде наш знак изнад шатора где смо смештени они долазе по ове оброке, то значи да су сигурни да им је код нас ланч-пакет „халал”, у складу са њиховим обичајима и верским правилима – прича Душица Полетан. -Пакет хитијене садржи мале гелове за руке, средство за дезинфекцију, четкицу и пасту за зубе, што је обезбедио Црвени крст Шида уз подршку других организација Срема.
Волонтери распакују, утоварају, истоварају, деле пакете и при том морају бити хитри, јер мигранти увек журе. Осим Црвеног крста ту су и Фондација Владе Дивца (на слици), Лекари без граница и друге хуманитарне организације.
Аматерско позориште „Бранислав Нушић” спрема се да 2. новембра отпутује у Москву. Позоришни уметник и редитељ Цветин Аничић каже да на 15-дневни пут иде 36 глумаца:
- Поводом свечаности обележавања годишњице победе над фашизмом једна руска делегација боравила је у Шиду 12. јуна. Гледали су наш сценски приказ „Колико до слободе” и позвали нас у госте, а биће прилике да и тамо покажемо шта знамо. Сигуран сам да нећемо срамотити наш град. Наше путовање је подржала Амбасада Русије у Београду.
Позориште сада ради у оквиру Културно-образовног центра, а основала га је још 1949. године група ентузијаста. Важило је за најбоље позориште у Срему, а утицало је да никну драмске групе по околним селима. Позориште је поново регистровано 1972. године, а реинкарнацију је доживело 2001. године. Представа „Варошка капија” по тексту Шиђанина Срђана Малешевића и у режији Душана Тубића оживела је позоришни живот Шида. У минулих десетак година раде се савреме драмске форме, окупља и ангажује велики број младих.
Драгољуб Савичин
На локацији будуће школе темељи су већ зарасли у коров, а секције Културно-образовног центра одржавају пробе по изнајмљеним локалима у граду.
- Ученици, међу којима има пуно лауреата на републичким такмичењима, никако да напокон добију свој простор. Деценијама се прича о новој згради, а када је напокон започета, никако да се заврши. Сада 210 ђака користе просторије у ОШ ”Бранко Радичевић”, али то су у неадекватни услови - истиче Ивица Кузмановић, директор Музичке школе “Филип Вишњић”, чији ученици су у знак протеста на темељима будуће школе одржали концерт.
Мада је сва одговорност на Фонду за капитална улагања, локална самоуправа је заинтересована да се овај случај што пре оконча и зграда заврши. Дописе смо већ послали на адресу премијера Александра Вучића, а биће обавештене и све надлежне републичке и покрајинске институције.
СДС тражи да се утврди кривична одговорност свих учесника у овој афери - категоричан је Жељко Брестовачки, заменик председника општине Шид и председник ОО СДС.
Фонд за капитална улагања АП Војводине прихватио је 2008. пројекат Културно-образовног центра Шид за изградњу објекта у чијем би приземљу биле просторије овог центра, а на првом и другом спрату учионице музичке школе.
Вредност инвестиције била је 90 милиона динара, а Фонд је изабрао и извођача радова. Међутим, подизвођач је ангажовао за радове свог извођача коме није пребацио 30 милиона које је Фонд исплатио за прву фазу радова.
- Због тог мешетарења случај је завршио на суду у Новом Саду, али ми од тога ништа немамо, све и да се кривац казни, јер већ седам година кубуримо са недостатком простора. У међувремену бројне секције немају где да вежбају, већ се користе по целом граду изнајмљене локале. Мада нам је и Српска православна црква привремено уступила своје просторије, ипак бисмо волели да вежбамо у својој згради - наглашава Бранислав Николић, директор Културно-образовног центра.
Страна 46 од 231