Већ трећи пут председник Општине Шид Мита Аврамов писмено се обраћа Влади Србије, Скупштини Србије и председнику Тадићу тражећи њихову интервенцију у вези наплате ренте од три одсто на свако посечено дрво сремског храста, који је засађен на површини од 22.000 хектара. Међутим, нико од надлежних још није одговорио, па се стиче утисак да постоји завера ћутања.

Ово ћутање у првој верзији може се десити као одобравање захтева Општине Шид која тражи ренту,а други закључак намеће дилему заплетену у бившим „Србијашумама” те „Војводинашумама” да општина Шид на то нема право. шумско богатство је подељено, један део је припао Војводини, а други Србији. Општина Шид није једина која на својој територији има засађене шуме тврдих лишћара. Сви они имају право пошто су шуме на њиховој територији, да траже наплату ренте. Правници истичу да постоји реална основа поднетог захтева да се Општини Шид изађе у сусрет, па тако и осталима.

Шумско и друго природно богаство је државно богатство и припада држави. Део државе су локалне самоуправе ,те онда нема дилеме да је неоправдан захтев свих локалних самоуправа па тако и општине Шид на чијој територији је 22.000 хектара храстових шума, да тражи предложену висину ренте на укупан бруто приход, или на свако посечено дрво. Локалне путеве на територији сваке општине поправља локална самоуправа. Те путеве не хабају само становници те општине својим тракторима, већ их хабају и теретни камиони који вуку трупце из посечених шума на територији других општина. Ако Општина Шид нема никаквих прихода од посечених храстова као ренту, одакле право шумским газдинствима да користи те путеве.

Ако шумска газдинства сматрају да општине немају на то право неће бити никакво чудо да донесу одлуку и поставе на путеве саобраћајне знаке о забрани кретања теретним камионима тежим од 12 тона. Питамо се како ће „Војводина шуме” продавати трупце када ниједан камион неће имати право да пролази путевима локалног значаја.