Моловин је последње село на северу Срема према граници Србије са Хрватском. Налази се недалеко од шида, три километра удаљен од пута Шид - Илок, окружен пашњацима и шумама у којима су се пре више деценија ниодкуда појавили и шакали.
Има четири паралелне улице, терасасто усечене у један од крајње западних обронака Фрушке горе и у туристичкој понуди шидске општине посебно се препоручује за обилазак у време свинокоља и кад се "вино преради". Ипак, ни природне лепоте, ни гурманлуци нису главни разлог што током целе године посетиоци, а посебно познаваоци уметности који дођу у овај део Срема, обавезно свраћају у Моловин. Ово сремско место у туристичким водичима помиње пре свега због иконостаса сеоске цркве посвећене светом архангелу Гаврилу.
Сваког 15. у месецу сви путеви воде за Шид. Тог дана се, још по декрету Марије Терезије, одржава вашар је у Шиду. Тада је Шид добио и статус града. Дан сув и врућ, продавача пун вашар на овом шидском сунцу, мозак се испод капе или косе крчка, а купци без новца и са новцима, из радозналости питају за цене.
Милутин Аћимовић из Лаћарка, довео је на вашар краву „црвени холштајн”. Ту је и теле од неколико месеци, тешко преко 150 килограма, разбацано као и мајка му, за коју Милан каже да даје 30 литара млека дневно, а извео је на вашар да је прода из нужде. Цена краве са телетом је 1.250 евра. Продаје се у пакету крава са телетом, узми или остави. Телади има у камионима неколико стотина. Цена им је од 300 до 450 евра по комаду. Мало даље блеје јагањци у ауто–приколицама и дахћу на ужареном сунцу. А купци су ту поред њих, на 50 метара, власници шатора пеку јагањце на ражњу.
Неплатише воде гурнуле су шидско Јавно комунално предузеће „Водовод”, које има 80 радника, у губитак. Наплата потраживања утрошка воде грађанству и привреди се врло тешко наплаћује, с обзиром на то да је у шиду 5.400 људи без посла.
У шидској општини на евиденцији Службе запошљавања има их од 30 до 40 одсто, па немају средстава да плате утрошену воду. С друге стране, „Водовод” притискују велике обавезе према добављачима, а то су Покрајински секретаријат за привреду и „Воде Војводине”. Тако је њима репрограмиран укупан износ око 4.891.659 динара.
Наплата воде текла је од 60 до 70 одсто. На територији општине је потрошено 2.409.354 кубна метра воде, а у 2007. години планира се утрошак од 2,7 милиона кубних метара воде. Укупан остварени приход у 2006. години износи 61.495.353, док је у истом периоду укупан расход износио 69.805.590. Губитак износи 8.310.237. Зараде радника износиле су више од 28 милиона динара, а потом следе разни други трошкови.
У образложењу финансијског пословања истакнуто је и то да је износ непланираних накнада „Водама Војводине” и Покрајинском секретаријату, који без обзира из којих средстава су плаћени, ипак терете трошкове овог предузећа и директно утичу на повећање губитка који су исказали. У 2007. години утврђени су планови развоја, а оријентациона вредност радова на изворишту у Батровцима износиће 5,5 милиона динара, на потисној станици Шид 3,5 милиона, за потисну станицу Кузмин утрошиће се 2,5 милиона динара а за хидрофорска постројења у Илинцима Батровцимаам и шиду 750.000 динара.Бунари бушени у линији.
Интересантно је то да су бунари бушени у линији а растојање између бунара износи 450 метара, тако да не долази до међусобног утицаја бунара и вода цури равномерно. У оквиру изворишта бунара је водна станица са командном просторијом, хидрофорним постројењем. То је систем хидрофора који су овде смештени и имају улогу ублажавања хидрауличног удара воде. Сировој води се додаје хлор за дезинфекцију из санитарних разлога.
Поред тога, реконструисаће се и санирати постојеће транзитно-дистрибутивне водоводне мреже у вредности од 2,5 милиона, док ће за набавку основних средстава бити утрошено 3.662.000 динара. Магистрални цевовод у дужини од девет километара, чија вредност радова се цени на милион евра, биће урађен ако се за њега обезбеде средства.
План радова ЈКП „Водовод” је реалан, иако сума од 18.412.000 динара није занемарујућа. У овој години „Водовод” планира укупан приход од 72.966.047 динара. Да би све то реализовао, потребно је да изврши заосталу наплату воде из 2006. године и уредну наплату воде у 2007. години. Ово прдузеће повећало је цену воде за 7,5 посто и ово повећање ступа на снагу од 1. априла ове године. У оквиру планираног повећања цена воде укинуће се постојеће категорије потрошача, јер су оне представљале велику препреку приликом обрачунавања воде.
Јужно од села Батровци налази се извориште, 10 бушених бунара, а вода се црпи са дубине од 100, 150 и 200 метара. Водоносни слојеви одолевају, па је појединачни капацитет бунара од пет до 30 литара у секунди, а укупан капацитет свих бунара износи 135 литара у једној секунди. Од изворишта до резервоара у близини шида вода се транспортује кроз цевовод изграђен давне 1983. године.
Од самог пуштања у рад овај цевовод доживљавао је сваке године бројне хаварије, односно пуцале су цеви, па је то био разлог више великог улагања у поправку. Још 1997. године почела је изградња паралелног цевовода. Тако је досад направљено 2750 метара. Цеви су од полиестера, пречника 400 милиметара, а израђене су у Прибоју.
Транспорт воде у резервоар близу шида, чији је капацитет 3.150 метара кубних биће бољи када се заврши паралелни цевовод, а издаци на хаварије свешће се на минимум или их уопште неће бити. У општини Шид је 19 насељених места, а овај водовод снабдева само девет насеља. Иако су Илинци снабдевени водом из властитог извора, и њихов систем је дат на управљање Водоводу Шид.
Тако резервоар близу шида снабдева водом само шиђане, а помоћу потисне станице обезбеђује сталан притисак воде у цевима за насеље Беркасово. Поред потисне станице један и два, постоји још и трећа у Кузмину, која даје уједначени притисак насељима Ердевик и Бингули.
ЈКП „Водоводу” дата је на одржавање и канализациона мрежа шида која покрива приближно 95 одсто територије града. Систем фекалне канализације чине сабирни колектори и уличне мреже са кућним прикључцима, чије је одржавање такође дато у надлежност овом предузећу.
У дворишту Галерије слика „Сава шумановић” налази се антички саркофаг, веома вредан, а циљ је да се он заштити. Извршене су све грађевинске припреме да се сазида мали маузолеј око саркофага, који је димензија 2,17 са 1,39 са 0,87 метара.
Саркофаг је сав од камена, пронађен је у шиду на потесу Белњача 1997. године. Био је празан, а поклопац му је био оштећен - објашњава Директора Весна Буројевић.
Намера нам је да заштитимо овај вредни саркофаг, па смо одлучили да направимо кров над њим.
Пошто су већ ударени темељи, биће и обзидан. Камени саркофаг је направљен од једног комада камена, богато је декорисан рељефном декорацијом на којој су пронађени трагови боје. Декорација је урађена на три стране, док је четврта страна саркофага, која је стајала уза зид просторије, без декорације. Натпис се налази у средини саркофага, а пошто је рађен бојом, зуб времена га је избрисао, па се готово ништа не види.
Са леве стране, у рељефу је представљена женска фигура у богатом дугачком хитону са велом преко главе, а са десне стране представљена је фигура мушкарца у богатој војничкој одори с копљем у руци. Те две фигуре представљају покојнике. На бочним странама налазе се по две фигуре пантера или лавице, између којих се бокори винова лоза.
Поклопац сандука је такође сачињен од једног комада камена и урађен је са двоструким кровом. Постоје на њему поља у која су смештене главе медуза у рељефу, а на кратеријама су персонификације годишњих доба. На основу декорације и новца нађеног у близини овог саркофага, може се рећи да он припада четвртом веку нове ере.
Ако га повежемо са близином Сирмијума, садашње Сремске Митровице који је био четврти град у великом Римском царству, можемо закључити да су овде били сахрањени муж и жена који су припадали вишем римском сталежу. Муж је био официр хастатус или центурион са успешном војничком каријером за коју је био награђен имањем и вилом Рустиком у којој је живео до смрти.
Сахрањен је у породичном маузолеју који се налазио у склопу виле у којој је живео - каже дипломирани археолог Сања Гаруновић.
Овај саркофаг се може видети радним даном од 8 до 18 сати, а викендом и празницима од 9 до 15 сати.
Између овог села Вашице и Батроваца, на месту где река Босут пресеца асфалтни пут, на његовој левој страни налази се археолошко налазиште Градина на Босуту, које је, иако историјски значајно за Срем и Војводину, потпуно запуштено и нема никаквог званичног обележја да је на том месту живео човек 750 година пре нове ере. Назив Градина је локално име које се у Срему често користи и означава археолошко налазиште.
Градина на Босуту представља вештачко узвишење, па својим положајем и висином потпуно доминира тереном. Смештена је на левој обали Босута према Вашици и јужном својом страном ослања се на реку Босут, а са западне стране је опкољена текућом баром – Стругом, која се ту улива у Босут. На североисточној страни, у ширини од 20 метара, пружа се одбрамбени ров, па је тако уздигнути елипсасти део земљишта опасан водом и ровом, што га је чинило безбедним од евентуалног непријатеља.