Пут од шида према Вишњићеву преко Адашеваца и Моровића левом обалом реке Босута, плени изузетним пејзажем шумског крајолика који је бацио у загрљај Вишњићево, а Босут који тече кроз центар овог села умива га бљескавом водом равном попут огледала.

По неком трговцу Грку, село је првобитно носило име Грк, а доласком у ово село гуслара Филипа Вишњића, насеље је по њему касније прозвано Вишњићево.

Данас у селу живи 2.000 становника, око 60 их ради у предузећу „Војводина–шуме”, док се остали баве пољопривредом и сточарством. Паори Вишњићева познати су као изврсни произвођачи шећерне репе, али и свиња. Председник Месне управе Ђорђе Петровић каже да су његови суграђани побожни људи, вредни и пуни живота што обећава не само 19 рођених беба годишње, него и добру перспективу развоја овог села.

Највећа инвестиција је дигитална телефонска централа са 2.000 бројева. Досад је од 700 домаћинстава везу са светом имало само 240, а када се постави по селу телефонска мрежа, иако је прикључак 10.500 динара, телефон ће имати свака кућа. Ми смо уз помоћ ЈКП „шидина” из шида лане ископали 20 километара канала поред села у атару за одвод подземних и атмосферских вода у Босут.

Млади добродошли у Вишњићево
- Здравствена заштита ставновника треба да буде на вишем нивоу - јада се Петровић - јер, поред медицинске сестре у амбуланти, лекар из Адашеваца долази два пута недељно, а село има изванредан стан за лекара. Петровић тврди да млади имају и овде перспективу, а шанса је у производњи шећерне репе и соје које се добро плаћају. У околини је Фабрика уља „Сојапротеин” и нова фабрика биодизел горива која ће ових дана почети да се гради у шиду.

Насули смо асфалтном шљаком две улице, поправили уличну расвету сијалицама-штедишама, направили нову вагу за мерење стоке, окречили друштвени дом и поставили 110 квадрата ламината у њему, оградили гробље и поставили три нове капије које се померају по шини. У те сврхе утрошили смо око милион и по динара.

Ове године увешћемо грејање у јавне установе, школу, амбуланту, месну канцеларију и ево пети пут копамо артерски бунар, јер сви досадашњи нису били добри. Садашњи артески бунар дотура нам воду са 270 метара дубине, а вода је топла 27 степени. У њој има нешто више арсена него што је дозвољено, па зато морамо копати пети бунар - каже Петровић.

Водоводна мрежа дуга је осам километара и напаја 680 домаћинстава. Мештани овог села претежно су пољопривредници, па годишњи месни самодопринос износи 4.444.000 динара. Из буџета општине пристиже 680.000 динара, али то није довољно за нарасле потребе у селу. Поред села је пашњак од 100 хектара, једини пашњак у општини који није пооран и грунтовно преписан на неког другог. На том простору планира се фарма свиња и посао за неколико десетина људи. Средства за фарму обезбеђена су од кредита из Фонда за развој Војводине.

Највећи је проблем мост на каналу шаркудин, који се налази у самом селу. На овом мосту досад је из нехата погинуло неколико особа, а више аутомобила, трактора или камиона, слетело је са њега у канал.

- Захваљујући председнику Општине Мити Аврамову, Јавном предузећу ЈП „Војводина шуме” и ЈП „Војводина воде”, затим Републичкој дирекцији за путеве, а посебно Општини Шид, ове године ће почети проширење простора око моста и проширење самог моста - напомиње Петровић. - Планира се да се за потребе изградње моста на шаркудину утроши 4,5 милиона динара.

Највеће богатство села је свакако Кајак–кану клуб „Филип Вишњић” са 100 медаља и потребом да се у дужини од једног километра поред обале реке Босут асфалтира пут за покретне камере када се на Босуту одржава такмичење у вожњи кајака на мирним водама. шумска управа је организовала ловни туризам, па у Вишњићево стижу ловци из Немачке, Аустрије и других европских земаља.

Ловачко друштво броји 150 чланова, а лане је уз финансијску подршку Месне управе и приватне пилане из села и још неких донатора, саграђен Ловачки дом. У оквиру Ловачког дома је и сала за ручавање која може да прими преко 100 особа, па је то разлог више да се разне сеоске свечаности могу у њој несметано одржавати.

У селу се води рачуна о културно забавном животу. У томе предњачи Актив жена. Оне су на свим манифестацијама (од спорта до фолклора) који ради у оквиру културно уметничког друштва у коме је 50 активних чланова. Нажалост, Културно-уметничко друштво нема тамбурашку секцију, нити било какав оркестар. Омладина је ангажована у ФК „Хајдук”, који постоји још од 1925. године. За потребе села у наредној години Месна управа планира да утроши преко осам милиона динара новцем који ће добити као донацију и властитим средствима.