Земља инедрила тајне

Између овог села Вашице и Батроваца, на месту где река Босут пресеца асфалтни пут, на његовој левој страни налази се археолошко налазиште Градина на Босуту, које је, иако историјски значајно за Срем и Војводину, потпуно запуштено и нема никаквог званичног обележја да је на том месту живео човек 750 година пре нове ере. Назив Градина је локално име које се у Срему често користи и означава археолошко налазиште.

Градина на Босуту представља вештачко узвишење, па својим положајем и висином потпуно доминира тереном. Смештена је на левој обали Босута према Вашици и јужном својом страном ослања се на реку Босут, а са западне стране је опкољена текућом баром – Стругом, која се ту улива у Босут. На североисточној страни, у ширини од 20 метара, пружа се одбрамбени ров, па је тако уздигнути елипсасти део земљишта опасан водом и ровом, што га је чинило безбедним од евентуалног непријатеља.

Градина на Босуту је поред Гомолабе код Хртковаца, друго налазиште у Срему, а по свом значају, најважније у Југоисточној Европи. Дуго је на овом месту земља чувала тајне прошлости. Ископавања су почела 1964. и 1965. године, па су прекинута да би се озбиљно пришло овом послу тек 1975. и окончано је 1988. године. Покровитељ радова био је Завод за заштиту споменика из Сремске Митровице. Пре 10 година, при ископавању, учествовали су наши врсни стручњаци Археолошког и Балканолошког института из Београда, САНУ, Војвођанског музеја из Новог Сада, Покрајинског завода за заштиту споменика из Новог Сада, Завичајног музеја из Сомбора, Кикинде, Руме и Јагодине, Музеја Срема и Галерије слика „Сава шумановић” из шида.

Трослојним ископавањем Гардине на Босуту утврђено је да је на овом месту постојало насеље у финалном неолиту, које је припадало сопотско- ленђелској култури. Из тог времена пронађено је доста предмета, али је 11 евидентирано. Други слој је припадао неолиту, што потврђује седам нађених предмета, док је наредни слој земље открио постојање насеља из времена бронзаног доба. Најјачи слој, који је био дебео три метра и 14 сантиметара, припао је старијем гвозденом добу.

Ту је евидентирано 178 експоната, те 16 експоната који су припали млађем гвозденом добу. Сви предмети нађени у утроби земље на Градини, предати су Галерији слика „Сава шуамновић” у шиду - каже в. д. директорка Весна Боројевић.

Ова галерија је још 1996. године издала је каталог изложбе „Градина на Босуту” а у рецензији академика Милутина Гарашанина се каже : "Први пут на једном месту, са већим бројем илустрација, приказује се материјал праисторијског насеља Градина на Босуту, у којем су заступљене културе неолита, енеолита, бронзаног и нарочито гвозденог доба од око 1.000 година, до четвртог века пре нове ере."

Академик Никола Тасић пише: „За проучавање старијег гвозденог доба, Гардина на Босуту код шида представља једно од најзначајнијих налазишта, не само за подручје Срема, него и за већи део Карпатског басена.”

Баш због тога истиче се потреба за уређењем овог Европе значајног открића и његово обележавање, како би путници намерници могли да се на лицу места упознају са огромном вредношћу „Гардине на Босуту”.