Једна од најлепших спортских грана свакако су спортови на води
И то није без разлога. Љубитељи ових спортова по правилу поред спортских такмичења уживају и прелепим објектима и окружењима у којима су налазе терени за ове спортове. Међу њих свакако спадају кајак и кану један од најтрофејнијих спортова у нашој земљи.
Захваљујући пре свега свом географском положају али и идеји групе ентуузијаста на челу са инг. Зораном Ђорђевићем у Вишњићеву ће се 1993. године формирати Кајак кану клуб ''Филип Вишњић'' први спортски клуб који се бавио спортовима на води. Долазећи својевремено из Сремске Митровице на рад у предузеће ''Србија шуме'' инг. Ђорђевић је донео са собом и љубав према кајакашком спорту коју је од најмлађих дана стекао у КК ''Вал'' из Сремске Митровице. Заједно са Јовицом Чемерлићем, Јанком Тереком, Петром Станковићем Буцом и Петром Пецом Јовановић формираће ККК ''Ф. Вишњић'' који ће у претходних 15 година постати један од најуспешнијих спортских колектива у Срему а и шире.
Одмах након формирања изградили су кајакашки дом на обалама реке Босут на којој се у самом центру села налази једна од најлепших кајакашких стаза у Србији. Уследиће потом и први званични наступи кајакаша из кајакашица са Босута под вођством легендарног кајакаша Станише Радмановића учесника на четири Олимпијаде. Имена Славка Чемерлића, Зорице Стојановић, Милене Јовановић, Бранислава Хемеле, Мирослава Видовића убрзо ће се наћи међу најбољим кајакашима Војводине и Србије. Поред оснивача клуба активан допринос раду дају и бројни чланови Управе: Душан и Крсто Бакајлић, Петар Хемела, Јовика Видовић (тренутно на функцији председника клуба), Душан Борић, Лазар Гавриловић, Ђока Вејновић, Милан Угрешић, Горан Ошаповић. Ненад Сакан, инг. Стеван Андрић, Братислав Петровић, Миленко Миле Шишмановић ( који је једно време био менаџер овог клуба), Станко Милашиновић, Славко Угрешић Ћане, Емил Хрчек, Бранко Чемерлић Сава Ђурђевић, Петар Познановић Ћиба и многи други. Једном речју тих деведесетих година село Вишњићево је поред свог Хајдука живело са и својим кајакашима.
Посебно су биле импресивне организације бројних првенстава СРЈ, Србије, Војводине и регате које су одржаване током целе такмичарске сезоне. За оне неупућене било је просто несхватљиво да један сеоски клуб може и то са великим успехом да организује сениорско и јуниорско првенству СРЈ у кајаку и кануу на мирним водама где је учествовало преко 1000 такмичара. Био је тиме импресиониран и један члан међународне кајакашке федерације из Шведске који је једном приликом боравио у Вишњићеву на позив легенде југословенског и српској кајака и великог пријатеља ККК ''Ф.Вишњић'', Часлава Вељића. Занимало је високог госта како једно малено село може да тако успешно организује једну велику спортску приредбу. Одговор Часлава Вељића био је кратак и једноставан. '' Господине... у организацији овог такмичења укључено је цело село.....'' и управо у том одговору најбоље се може видети сва љубав коју мештани Вишњићева исказују према својим кајакашима који су име свог места пронели широм бивше Југославије али и у другим земљама Европе и света.
Такмичарски гледано кајакаши из Вишњићева су најбоље резултате постизали у пионирској, кадетској и јуниорској конкуренцији. То је и логично јер дечаци и девојчица из Вишњиева су управо у тим годинама били у прилици да редовно тренирају док је одлазак у средње школе или на факултете значио на неки начин и растанак са својим клубом. Бранислав Хемела, Мирослав Видовић, Стеван Видовић, Братислав Петровић били су у неколико наврата у државним селекцијама а налазили су се или се још увек налазе и међу потенцијалним кандидатима за предстојећа светска првенства или олимпијске игре. Зорица Стојановић је по резултатима и освојеним медаљама и наградама свакако међу најуспешнијим спортисткињама Срема свих времена. Оно што је она урадила на бројним државним ,републичким и покрајинским првенствима а нарочито на бројним регата остаће у памћењу. Колико је у тим тренуцима била супериорна у односу на своје ривалке можда најбоље говори пример када је на великој међународној регати у Брчком освојила пет златних медаља у свих пет дисциплина у којима је наступила. Милена Јовановић је такође постизала одличне резултате. Након њих тренер Радмановић изабацио је плејаду младих кајакаша који заједно са својим вршњацима из Бачке Паланке, Бечеја, Новог Кнежевца, Шапца, Бездана, Забрежја, Новог Сада, Земуна, Београда и других кајакашких центара представљају будућност кајакашког спорта у Србији. Међу њима су браћа Стеван и Зоран Видовић, Братислав Петровић, Драгана Богичевић, Миланка Гавриловић, Богдан Георгијевић. Милица Ошаповић, браћа Славиша и Љубиша Михајловић и њихова сестра, Немања Станивуковић, Мирослав Паленкаш и други...
Услови у којима се одвија активност ККК Ф. Вишњић у овом тренутку испуњавају захтеве клуба али ће нема сумње за даљи развој овог клуба и спорта у целини бити потребно изградити нови кајакашки дом као и пратеће објекте на кајакашкој стази на Босуту. Вреди овом приликом рећи да су кајакаши из Вишњићева кроз све минуле године имали велику подршку свог села, предузећа ''Србија шуме'' и ''Војводина шуме'', бројних донатора и спонзора као и локалне самоуправе у Шиду.
ККК "Филип Вишњић'' из Вишњићева је носилац бројних држваних и републичких признања и награда а поједини функционери овог клуба налазили су се или се налазе и у органима Кајакашког савеза Србије и Кајакашког савеза Војводине.
ККК''Филип Вишњић'' је и носилац највећег друштвеног признања у општини Шид ''Шестодецембарске награде''.