Бошко Симоновић (Божа Дунстер) (1898 - 1965)
Фудбалер, спортски функционер, новинар
Бошкo Симоновић је рођен 12. фебруара 1898. године у Шиду. Иако архитекта по професији, Симоновић никада није радио у струци, већ је цео свој живот посветио спорту, посебно фудбалу.
Архитектуру је завршио у Београду (1923). Био је голман, и чувао је мрежу Српског мача а касније и БСК-а. Током играчке каријере постао је и фудбалски судија. Постао је први српски судија који је водио једну међународну утакмицу. Било је то 1923. године када је у Букурешту судио утакмицу између Букурешта и БСК-а. Престао је да суди због прелома ноге који је доживео на санкању.
У БСК-у је био на разним функцијама од 1919, а потом је 21. марта 1930. на првој седници новоизабраног управног одбора Југословенског ногометног савеза изабран за савезног капитена. Изабрао је тим који је учествовао на Светском првенству 1930. у Монтевидеу и стигао до полуфинала. Први пут је репрезентацију предводио са клупе 13. априла 1930. у утакмици Балканског купа против Бугарске(6-1) у Београду. Последњи пут је седео на клупи репрезентације 3. јула 1932. такође у утакмици Балканског купа против Румуније (3-1) у Београду. Укупно је био селектор репрезентације на 23 утакмице.
Био је савезни капитен који је водио југословенску фудбалску репрезентацију на Прво светско првенство 1930. године у Монтевидео и са њом освојио бронзану медаљу. Фудбал је почео да игра као голман у БД "Спортски мач" (1912), а затим је прешао у Београдски спортски клуб. Када је престао да игра фудбал, посветио се суђењу. До 1923. био је фудбалски судија. Истовремено је од 1919. био на разним функцијама у Београдском спортском клубу, а од 1930. Године у Фудбалском савезу Југославије.
Један је од заслужних за афирмацију југословенског фудбала у свету. Савезни капитен фудбалске репрезентације Југославије био је с мањим прекидима од 1930. до 1941. На челу репрезентације налазио се 46 пута. Симоновић је са својом екипом, састављеном искључиво од играча београдских клубова, пошто су загребачки, сплитски и сарајевски савези бојкотовали одлазак у Уругвај, на Првом светском фудбалском првенству у Уругвају 1930. освојио треће место, што је по пласману један од највећих успеха нашег фудбала на међународној сцени. Поред освајања трећег места на Првом светском фудбалском првенству, међу значајне успехе репрезентације под његовим вођством спада и освојено прво место на Балканском купу 1935. и победа над Енглеском 2:1 (1939).
Више година Бошко Симоновић је уређивао лист "Спортиста", а 1939. је покренуо први спортски дневни лист у Југославији под називом "Спортски дневник". После Другог светског рата једно време био је технички руководилац фудбалске екипе спортског друштва "Вардар"(Скопље).
Бавио се историјом и документацијом југословенског фудбала. Умро је 1965. године у Београду.