Симеон Пишчевић 1731-1798
Родио се у Шиду, 1731. године. Син је капетана подунавске Ландмилиције и комаданта места у Шиду. Потиче из племићке породице. Школовање је започео у Шиду, а затим прелази у школу у Петроварадинском Шанцу, после је био у школи у Бечу, Сегедину и коначно у Осјеку.
Када је Аустрија повела рат са Француском, отац га је повео са собом као добровољца Славонскоподунавског пука, где је био пуковски кончар и због знања немачког језика и лепог рукописа постао ађутант. Са 17 година, добио је чин поручника у Сремском Хусарском пуку. Године 1749. дао му је руски генерал Шевић, Србин из Војводине, чин капетана, с тим да пређе у Русију. Царску дозволу за прелаз у Русију добио је тек 1753. године, што и чини у децембру исте године. Служио је најпре у дворској служби, а од 1757. године у оквиру такозване "Црногорске комисије" са задатком да преко Аустрије доводи у Русију избеглице из Црне Горе. У марту 1758. године боравио је по том послу у Сремској Митровици и Петроварадину. У Русији је унапређен у чин мајора. Служио је у бугарском Хусарском пуку у Новој Себији, а 1763. премештен је као виши мајор српског Хусарског пука у Смоленску. Као потпуковник служио је у Харковском Козачком пуку, а 1776. налазио се у Кијеву у Жицком пуку, одакле одлази у Пољску у поверљивој политичкој мисији.
У осмогодишњем руско-турском рату 1767-1775. године, постао је пуковник. Због храброг држања и извојеваних победа, одликован је и унапређен за генерал-мајора, добивши у власништво неколико села у Украјини. После је пензионисан и одлази на своја имања у у Украјини.
У својим старијим годинама бавио се књижевним радом. Написао је књигу: "Књига о нацији српској". У књизи је изнео положај српског народа у Аустрији, са посебним освртом на све тешкоће и патње које српски народ проживљава. Такође се задржао на тешком положају Срба у Угарској, о незадовољству народа и сеоби Срба у Русију. У рукопису су остали његови мемоари, које је један његов рођак предао руском књижевнику и историчару Нил Попову. Он их је касније штампао као књигу на руском језику. Мемоари Симеона Пишчевића су још пре превода на српски, инспирисали књижевника [[Милоша Црњанског]] за његов роман "Сеобе". Српска књижевна задруга, штампала је Мемоаре Симеона Пишчевића 1963. године, коло ЛВИ, књига 379-380. Пре задругиног издања дело је било објављено у Зборнику. Умро је у новембру 1798.године.