Ако би се успело у развоју сеоског туризма у овом селу, туристи би имали велике могућности да се опробају у риболову и лову, али и уживају у кулинарским специјалитетима од гљива, риба и дивљачи.
Село Моровић од општинског центра Шида удаљено је 15 километара и по много чему је посебно. Око 20.000 хектара храстових шума и реке Босут и Студва су природне лепоте овог села, а Земљорадничка задруга и Војно ловиште су економска снага места, удаљеног пет километара од аутопута Београд - Загреб . Моровићани упорно раде на томе да им село буде лепо, функционално и привлачно за туристе, који у њему могу наћи штошта занимљиво. Развој сеоског туризма један је од задатака развоја овог села смештеног у загрљају шума, те две реке.
Са десне стране асфалтног пута је река Босут. Ова равничарска река већ годинама чека порибљавање са неколико тона рибље млађи годишње, веће него што то материјално могу „Војводина-шуме”. Охрабрује чињеница да ће ускоро Војводина добити новац за своје воде, па се очекује да ће на ред доћи не само Босут, него и Студва, која се у њега улива.
Ако би се успело у развоју сеоског туризма у овом селу, туристи би имали велике могућности да се опробају у риболову и лову, али и уживају у кулинарским специјалитетима од гљива, риба и дивљачи. У овом селу одржавала су се општинска, међуопштинска и државна првенства у улову рибе удицом на пловак.
- Овде су некад сваке суботе долазили ловци бивше заједничке државе на ниску и високу дивљач. Данас се о томе само прича . - Село је увек имало туриста, ловаца, риболоваца и оних који воле пешачења кроз асфалтиране путеве кроз моровићке шуме. Желимо да тако буде и убудуће.
Моровић је изграђен на обалама река, које премошћује са четири моста. Кад на првом мосту пређете у центар Моровића, са десне стране је торањ православне цркве Свете Богородице. Црква је саграђена у првој половини 19. века, а иконостас је радио непознати сликар. Кад путник намерник дође до ове цркве запазиће низак улаз. Легенда каже да су Аустроугари намерно тако саградили улаз да би им се српски краљеви и цареви, позивани у Моровић, клањали на самом улазу. До укидања војне границе 1881. године, Моровић је био седиште Прве капетаније. То је укинуто декретом са укидањем војне границе, а изглед села се почео мењати. Уведена су строга правила за изградњу насеља. Села постају ушорена, а куће попримају изглед новог стила градње - маријатерезијанског.
Преко пута цркве смештена је Основна школа „Филип Вишњић”, у чијем су саставу школе у Јамени и Вишњићеву. Школа је основана 1767. године. Истина, спорадично су обављене неке доградње, али би било добро помоћи ову школу са 520 ученика. Поред саме школе, поносно стоји прошле године саграђена Спортска хала. Истини за вољу, још није завршена, али с обзиром на потребе ученика и омладине села, очекује се већа финансијска подршка Министарства за просвету и донатора.
За изградњу спортске хале велики новац је уложила СО Шид, а посебно МЗ Моровић..
- Реконструисана је водоводна мрежа, дужине 400 метара, замењено је 500 водомера, купиће се две пумпе у вредности од 200.000 динара, поправљени су летњи путеви. Асфалтиран је део пута од километар према селу са северне стране, који иде у правцу Шида. Митровачка улица, у дужини од 800 метара, добила је асфалтну кошуљицу, а окрпљене су и ударне рупе на асфалту кроз цело село. Цео двогодишњи месни самодопринос уложен је у Спортску халу, те за бетонирање фудбалског и кошаркашког игралишта, те терена за тенис. Покривена су четири аутобуска стајалишта и бетонирано је 300 метара пешачих стаза, а одржавана је и улична расвета. Од већих радова је свакако постављање трансформатора у Митровачкој улици, а поставиће се у догледној будућности и у Батровачкој. Реконструисан је и недавно изгорели Моровићки камп.
Руководство МЗ истиче да су им посебна брига комунални послови. Моровић је село без дивљих депонија.
У 700 домаћинстава смештено је 2.500 становника, а већина радно способних ради у месту становања. Запослени су у „Војводина шумама”, Војној установи „Моровић”, ЗЗ „Граничар”, ДП „Нови храст” или једној од пет приватних пилана. Добар део становништва бави се пољопривредом, ратарством, воћарством, сточарством, али и садњом дувана.
У селу уредно ради лекарска и стоматолошка служба, а постоји и хумана апотека, као и пољопривредна. Бројне приватне продавнице мешовитом робом, кафане, кафићи и ресторани задовољавају потребе села. Телефонска веза са светом успостављена је још 1997. године, а ове године Моровић, Вишњићево и Јамена, покриће се и мобилном телефонијом. Село не би остварило своје потребе да сваки члан Савета МЗ није засукао рукаве и одрекао се дела приватности у корист села, с поносом говоре Моровићани, очигледно задовољни постигнутим, али и решени да остваре планирано.