Да их неко, случајно, не оптужи како не поштују прошлост управа Војне установе "Карађорђево", која од пре неку годину послује у саставу ВУ "Моровић", није хтела да лицитација коња буде баш на (наводни) рођендан бившег доживотног председника Броза. Управник ергеле Небојша Златановић је био мало нервозан, није му било лако да се одваја од својих штићеника, али је знао да је то једини начин да се обезбеди новац за опстанак осталих.
Решили смо да смањимо број грла на око 120 енглеских пунокрвних галопера, липицанера и нонијуса, у свакој раси по четрдесетак – објашњава Златановић. – Сваке године продајемо коње, не само због оскудице, јер сада имамо довољно хране за разлику од неколико претходних година, већ желимо да имамо чисту крв и што квалитетнија грла. Ергела „Карађорђево“ је деценијама била позната на хиподрумима, али и по својим липицанерима и нонијусима, који су аутохтона раса ових простора. Нешто мало их има још у Мађарској, а ми планирамо да постанемо репродуктивни центар за читаву Србију.
Лицитација је уприличена у хладу липа, испред штале дуге на стотине метара, која је грађена 1900. године. У предивном амбијенту, са парком и фијакерима, ружама, паркурима и хиподрумом у близини, окупили су се љубитељи коња и потенцијални купци из целе Србије, Хрватске, Босне и Херцеговине, па чак и земаља ЕУ. Дошли са пуним буђеларима да пазаре из Сурдука, Бачке Паланке, Лајковца, Белегиша, Сурчина, БањаЛуке, Суботице, Пожаревца... Доста их је стигло у бесним џиповима да кибицују за следећу туру лицитације, која ће бити одржана за десетак дана, а почетна цена ће тада бити нижа за десет одсто. Од 50 понуђених коња продато је 12 (једногодишња нонујус кобила Лотос је постигла највећу цену од 210.000 динара), што се сматра сасвим успешном лицитацијом, јер су дошли они који су се баш намерачили да обогате свој грунт. Било је, памте шталски момци, и година када се за исти број грла јављало и по три пута више купаца, а продато је само једно. Овога пута су на списку очито били коњи са правим генетским потенцијалом, што су прави познаваоци одмах уочили. Под ведрим небом севали су новци за робу давно овереног квалитета, јер је својевремено на паради уприличеној у Виндзору четвропрег липицанера из „Карађорђева” био је четврти на свету. О томе сведоче медаље, пехари, плакете и слике са Краљицом Елизабетом.
Већ неколико година галопери „Карађорђорђева“ не трче на београдској Царевој ћуприји, али ни по другим европским хиподрумима. Некада је ергела била победник у Бечу, а и данас се памти незаборавни Атлантик. Последњи шампион Глисер и сада ужива све благодети победника дербија 2000. године. Ождребљен је 1997. у штали "Карађорђева" и остављао далеко иза себе сва увозна, скупо плаћена грла. Данас има третман "господина", према коме се сви са уважавањем односе. Многи гости ергеле баш најбоље и не разликују расе, али су свима липицанери омиљени. Додуше, већина воли оне најбеље, дакле ветеране, далеко мање зекане који тек треба да оседе и постану парадни пар упрегнут у фијакере.
- Било је у бољим временима "Карађорђева" баш много коња, јер је Броз у своје дипломатске ловове позивао на стотине угледних глава – сећа се пензионер Фрањо Томаш, џокеј и касније кочијаш фијакера. – Иначе, далеко је већа одговорност возити у лову дипломате, стране државнике, па и крунисане главе, него јахати галопере по хиподрумима Европе. Јер, тамо ако паднеш с коња или изгубиш трку сам си крив и нико ти ништа неће замерити. Некад је у лов ишло колона са преко 50 фијакера - знало који су за лов, параду или такмичење - а до данас је преживела само неколицина.
Нема ко ни да коње обује
Ергела некад чувена по галоперима одавно нема ниједног џокеја на платном списку, пре неколико месеци у Карађорђеву је преминуо поткивач, али управа још увек није успела да му нађе замену. Људима који су свакодневно с коњима тешко је гледати лепотане како несигурно корачају босу. Сазнали су недавно да један млад ковач живи у Бачкој Паланци и већ покушавају да га ангажују. Да га не уплаше вероватно му неће рећи колики га посао чека, јер треба да обува више од сто коња.