Од самог оснивања Хрватског културног друштва "Шид", поред многобројних жена из Шида, спремност и вољу да помогну исказале су и вредне жене из Сота

С обзиром да поред многобројне дјеце из Шида секцији фолклора и тамбурице, прикључилиа су се и дјеца из Сота, вољни и жељни да науче нове кораке и наставе традицију својих предака. Родитељи су им били пуна подршка у томе па се њихова помоћ од самог почетка сводила на њихово довожење и одвожење на пробе, али и у свим осталим активностима друштва.


Ово релативно младо Хрватско културно друштво, не располаже великим средствима а да би се дјеца појављивала на наступима, било је неопходно израдити ношње. На првим јавним наступима дјеца су облачила позајмљене ношње и баш из тог разлога, жене из Сота су у разговору са Маријом и Јосипом Павловић, члановима предсједништва друштва, предложиле да помогну у изради ношњи односно везу.Вриједне руке Шафарик Весне, Станишић Кате, Довчак Ане, Мендјан Љубице, Мендјан Дарије, Вахт Марије, Шафарик Зорице, скленар Ружице и Весне и Сарваш Ане из Љубе, за врло кратко вријеме од само мјесец дана, извезле су штрафте за сукње и уламе за укупно девет женских ношњи.

Како оне кажу, велику улогу одиграо је и потпредседник друштва Јосип Павловић, који се лично ангажовао да трукује разне мустре углавном старе несвакидашње које су углавном узимане са старинских поњава а и уз помоћ њега су се организовале и почеле са радом. Све везенке се састоје од четири штрафте вертикалне и једне хоризонталне и свака су на свој начин посебно лијепе јер су све различите.Како кажу соћанке, одрадиле би оне много више али почело је лијепо вријеме и пољски радови, па су ограничени с вријеменом.Нису радиле групно него појединачно, али то их није омело да посао одраде ваљано и квалитетно.

Сретне су што се у Шиду основало Хрватско културно друштво и задовољни су са радом, у свакој акцији, како кажу, даће друштву пуну подршку јер се и њихова дјеца неизмјерно радују свакој проби. Сљедећи корак је како кажу, шљокицање марама али и све остало што би њихове веште и вриједне руке могле помоћи.Неизмјерно се радују поновном раду креативне радионице за златовез, једино им је то велика жеља да науче како би и у том погледу могле дати свој допринос.

Само да додје јесен и зима, када је мање радова у пољу, тада ће бити и више времена а сигурно и нових идеја.Не сумњамо у њих њихову вредноћу нити у жељи да помогну.Све што су до сада чиниле радиле су од срца а све у циљу да се очувају обичаји и помало запостављена традиција.

А све је лакше и боље када се људи удруже и сложе, а досадашње искуство и сарадња ХКД-а "Шид" и Соћана,показала је да се заједнички труд заиста исплатио, првенствено због среће и осмјеха на дечијим лицима.