Летовање на острву Цресу, награда за активност деце у жупном животу

На благдан Светог Антуна, 13. липња, у жупној цркви Пресвето Срце Исусово у Шиду, свечану мису одржао је велечасни Никица Бошњаковић пред великим бројем вјерника како католичке тако и православне вјероисповјести, а уједно је одржан и концерт дјечијег збора из Шида и Сота, који је био усмјерен свима који штују Св. Антуна, посебно Православним вјерницима и Гркокатолицима.

cres-2011

Свечаној миси присуствовала су и дјеца из Шида, Батроваца, Вашице, Кукујеваца и Сота, који су одмах након свете мисе отишли на љетовање на оток Црес, а то је награда жупника Бошњаковић оној дјеци која су билиа активна у црквеном и жупном животу, кроз министрирање, читање и вјеронаук.Као и прошле године, жупник је на овај начин,пружио свој дар и ангажман како би наградио ове године готово 50-оро дјеце из шидске жупе. Дјеца су са нестрпљењем чекала одлазак на љетовање, јер већина њих је прошле године доживела тај угодјај на Цресу, па су и сада једва чекали да проведу лијепе тренутке са својим вршњацима и својим жупником који је и осмислио и организовао овај одлазак. Одмор на отоку Црес, жупник је осмислио тако,да дјеца у пријеподневним сатима, имају своје активности осмишљене кроз креативне радионице и вјеронаук, а послеподневни сати резервирани су за купање и одмор на предивним плажама отока.Након молитве и вецере, које су спремале вредне баке из Шида и Нијемаца, вечер је била посвећена шетњи и разгледању отока Цреса, и наравно одласку на сладолед.

Шест дана малишани су провели на љетовању а вратили су се 18.липња у вечерњим сатима, препуни утисака и доживљаја са путовања. Сви су презадовољни, и пуни прича о доживљајима са својим другарима. Све је прошло како кажу у најбољем реду, што родитељи нису ни сумњали. Била је то велика одговорност жупника Бошњаковић, који је уз помоћ омладине, своје мајке, и дјеци свима познате наставнице Јелке, успео на најбољи могући начина да организира цјелодневни боравак о омогући дјеци угодјај за памћење.

Дјеца ће, барем по основу њихових прича, и даље бити активна у жупном животу, јер једна оваква награда за њихов труд, за сигурно је итекако добра мотивација за даљи рад. Али првенствено од свег срца захваљују жупнику Никици, који је и једини заслужан за ове незаборавне тренутке њиховог дјетињства и што је најважније његовом великом утјецају на вјерском, васпитном и образовном раду.